Poreklo
|
Romanovska ovca je ruska visoko plodna rasa, nastala tokom XIX veka putem selekcije kratkorepih ovaca sa severa Rusije. Njeno poreklo i naziv se vezuju za okrug Romanovo u Jaroslavskoj guberniji. Cilj selekcije je bio da se stvori plodna ovca radi proizvodnje velikog broja jagnjadi. |
Mesto gajenja
|
Rusija, SAD, zemlje Evrope, među kojima i države Balkana, zatim Azija, jednostavnije rečeno skoro svuda u svetu. |
Izgled i opis
|
Srednje krupna ovca, snažne konstitucije i dobre građe tela. Obrasla je vunom kratkih pramenova, bele boje, sa sivim nijansama. Lice je prekriveno crnom, a teme glave belom dlakom. Uči su kratke i imaju horizontalan položaj okrenute napred. Ima visoke noge sa pravilnim stavom kod većine grla. Jagnjad se rađaju crna, sa belim licem, da bi posle 2-3 meseca crna boja počela da bledi. |
Masa tela
|
Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 60-70 kg, a ovnova varira u ganicama od 80-90 kg. |
Proizvodnja
|
Romanovska ovca se, odlikuje veoma visokom plodnošću, koja se kreće od 200-500% ( 2-5 jagnjadi po ovci za jedno jagnjenje). To je ranostasna policiklična ovca, pa se fertilni estrus javlja tokom cele godine. Mlade ovce rano ulaze u estrus, ali prva oplodnja se obavlja sa 10-12 meseci uzrasta, dok se ovnovi mogu uvesti u prilod već pri uzrastu od 6-8 meseci. Ovce su dobre majke i imaju dobru mlečnost što je važno zbog većeg broja dvojki, trojki i četvorki. Jagnjad sa 100 dana dostignu masu oko 30 – 40 kg. |
Preporuka
|
Može se koristiti za povećanje plodnosti ovaca, naročito u programima intenzivne proizvodnje jagnjećeg mesa planskim ukrštanjem. Pogodna je i za gajenje u čistoj rasi radi proizvodnje jagnjadi. |
Organizacija Selekcije:
Radi rangiranja životinja i selekcije u cilju što većeg uspeha u proizvodnji, kao i radi ostvarenja prava na stimulativne mere države, na farmi se vodi propisana matična evidencija u skladu sa zakonskim regulativama.
Na sadašnjem nivou razvoja ovčarstva akcenat se stavlja na definisanju organizacione selekcijske šeme. Pri tome, genetski potencijal populacije koja se gaji treba da zadovolji visoke kriterijume u pogledu plodnosti prinosa i kvaliteta mesa, mleka i vune. Selekcija može biti efikasna samo uz dosledno sprovođenje organizacije i to po principu piramide, uz primenu naučnog principa procene životinja na bazi objektivne kontrole produktivnosti.
Naročitoj pažnji u selekciji poklanjamo i fenotipskim karakteristikama svojstvenim ideotipu romanovske rase ovaca. Uspostaviće se dobra saradnja na relaciji nauka - selekcijska služba -farma.
Uvažavajući osnovna načela savremene selekcije, a polazeći od proizvodnog cilja, farma će jagnjad prodavati za priplod, a priplodni materijal za sopstveni remont će zadržavati po predviđenoj stopi jednom godišnje.
Sve životinje oba pola kako sa aspekta odgajivanja tako i u pogledu procedure genetsko oplemenjivačkog rada predstavljaće jedinstvenu populaciju uključene u piramidalnu šemu. Pod tim se podrazumeva formiranje centralnog nukleusa, sa odgovarajućim brojem ovnova.
Centralni nukleus će biti sastavljen od najboljih jedinki ovaca tipičnih predstavnika ove rase, a svake godine se za remont zadržavaju najbolje plotkinje i ovnovi.
U toku procesa proizvodnje na farmi ovaca neophodno je voditi zakonom propisanu matičnu evidenciju.
Naročita pažnja u selekciji obratiće se na fenotipove osobina plodnosti, telesne razvijenosti i fenotipove prinosa i kvaliteta mesa.
Na pouzdanost procene odgajivačke vrednosti može se donekle uticati dobrom organizacijom time što životinje treba da imaju jednake uslove gajenja, što je u praksi otežano. Zbog toga u obradi podataka a u cilju pouzdane procene odgajivačke vrednosti ovaca biće primenjeni savremeni linearni modeli. To nam daje mogućnost da određujemo pravac budućeg rada na unapređenju proizvodnje.
Dobijeni proizvod- jagnje određenog uzrasta ili bilo koja starija kategorija oba pola, će sa farme odlaziti na tržište, sa propisno pripremljenom potvrdom o poreklu-Pedigre i zdravstvenom dokumentacijom.
Realizacija aktivnosti na našoj farmi se zasnova na najnovijim naučnim dostignućima i novom poslovnu logikom, koja se za razliku od tradicionalnog ovčarstva razlikuje upravo u saznanju da se samo znanjem i novim pristupom u organizaciji i tehnologiji može ostvariti kvalitet i uspeh.